Кнез Милан Обреновић рођен је 7/19. октобра 1819. године у Крагујевцу. Своје детињство је провео већином уз мајку и то у местима где је боравила кнежевска породица – у Крагујевцу, Пожаревцу и Београду. Још од његовог рођења, али и у каснијим годинама, кнез Милош га је истицао као најстаријег сина наследника и будућег српског кнеза.

То се јасно види и из ктиторских записа у манастирима Каленић и Враћевшница где се поред Милошевог имена помиње и „благоверни син“ и „Млади Господар Милан Обреновић“.  Због сукоба са уставобранитељима, 1/13. јуна 1839. године, кнез Милош Обреновић је морао да се одрекне власти и напусти Србију. Престо је препустио своме најстаријем сину Милану.

Али, за његову владавину тада је већ било касно. Кнежевић Милан је дуго био болестан од туберкулозе и у првим тренуцима своје владавине већ је лежао на самртној постељи. За то време он није потписао ни један званични документ. Говорило се да није био свестан да му је отац напустио Србију, а да је он преузео кнежевску власт.

Умире 26. јуна/8. јула 1839. године у Београду.  Сахрањен је у малој цркви посвећеној Светом Марку коју је подигао његов отац 1835. године.  Након што је црква страдала током немачког бомбардовања 1941, изграђен је велики храм посвећен истом свецу, у чију су крипту пренете кости кнеза Милана Обреновића.